O projektu

Najveća zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji dobija potpunu rekonstrukciju kako bi ispunila važeće standarde energetske efikasnosti, zdravlja i bezbednosti. Planirano renoviranje – podržano bespovratnim sredstvima EU i kreditom Nemačke razvojne banke (KfW) – učiniće da rad bolnice teče nesmetano, uštedeće energiju i vodu, a samim tim i dugoročno smanjiti troškove održavanja. Pored toga, biće poboljšano radno okruženje za medicinsko osoblje, kao i celokupan komfor pacijenata.

U februaru 2021. godine je zaključen sporazum o kreditu u iznosu od 50 miliona evra između KfW-a i Vlade Republike Srbije. EU podržava ovaj projekat kroz bespovratna sredstva za pružanje tehnike pomoći u iznosu od 5 miliona evra preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Početak rekonstrukcije se očekuje 2022. godine, sa rokom završetka planiranim za 2025. godinu. Smatra se da je projekat naročito složen jer se rad bolnice mora održavati bez prekida tokom čitave faze rekonstrukcije.

Zgrada bolnice je u funkciji od 1982. godine, a bolnička zgrada i tehnička oprema su zastareli i ne zadovoljavaju postojeće standarde energetske efikasnosti. Radovi na rekonstrukciji podrazumevaju postavljanje nove izolacije, sanaciju krova, remont spoljne fasade i prozora, kao i izgradnju novih prostorija i sanitarnih čvorova. Električne instalacije, sistem grejanja i hlađenja će takođe biti zamenjeni. VMA, srpska skraćenica za Vojno medicinsku akademiju, najveća je bolnica u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi. VMA je povezana sa Univerzitetom u Beogradu i smatra se vodećom ustanovom za medicinska istraživanja zbog svojih visokih medicinskih/tehnoloških standarda. Prvobitno namenjena za lečenje oficira i vojnika, 90% pacijenata na VMA trenutno su civili.

VMA ima 17 operacionih sala i više od 6.000 soba. Više od 1.200 kreveta raspoređeno je na 15 spratova i na površini od preko 180.000 m2. Tamo se svake godine obavi preko 25.000 operacija, a više od 400.000 pacijenata dobija ambulantnu medicinsku negu. Kao i kod mnogih zgrada u Srbiji, energetski bilans VMA u sadašnjem stanju nije naročito povoljan. Fond zgrada na Zapadnom Balkanu generalno je veoma star, jer je velika većina zgrada izgrađena pre više od 50 godina.

Shodno tome, ukupan energetski intenzitet je četiri puta veći, a emisija CO2 šest puta veća od proseka zemalja članica EU. Samoj VMA je potrebno oko duplo više struje u poređenju sa nemačkom bolnicom srednje veličine, 2,5 puta više toplote i 5 puta više vode. Efekat uštede je shodno tome veliki, jer bolnice rade 24 sata dnevno, tokom cele godine: modernizacija drugih javnih zgrada u Srbiji je, na primer, već više nego prepolovila potrošnju energije; slično visoke vrednosti se mogu očekivati za VMA.